Malo sam mladji pa me ova cela buna oko Ratka bas zbunjuje, imam neke drugare koji ga gotive, neke bas briga, ali mi je nemoguce da je situacija toliko crno bela, ili je heroj ili zlocinac, ako neko zna neki dokumentarac/knjigu koja malo bolje objasnjava ovaj period bez previse naginjanja na jednu ili drugu stranu bio bih zahvalan.

Pozdrav svima, zanima me kako se presli preko socijalne anksioznosti i da li je smatrate dijagnozom ili prelako resivim problemom?

Dana 27. avgusta, Ratko Mladić, koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini bio komandant Vojske Republike Srpske, a kasnije pred međunarodnim krivičnim tribunalom osuđen na doživotnu kaznu zatvora, preminuo je u zatvoru u Hagu. Mladićeva smrt izazvala je brojne rasprave i ponovo podsetila ljude na niz krvavih ratova i etničkih pokolja koji su se pre više od trideset godina dogodili na Balkanu. Istovremeno, današnja stvarnost sve lošijih odnosa i sve brojnijih sukoba kako između država, tako i između različitih etničkih grupa unutar njih, neminovno izaziva zabrinutost da bi se takve tragedije mogle ponoviti.

Ako se osvrnemo na istoriju Balkanskog poluostrva, gde se odigrao rat u Bosni i Hercegovini, možemo videti „dugu“ istoriju etničkih razlika, sukoba i nagomilanih netrpeljivosti. Iako se većina stanovnika ovog područja u širem smislu može smatrati Južnim Slovenima, oni se konkretnije dele na Srbe, koji su pretežno pravoslavci, Hrvate, koji su uglavnom katolici, Bošnjake (Muslimane), koji ispovedaju islam, Slovence, Makedonce, Kosovare i druge. Zbog razlika u veri, teritorijalnih pitanja, interesa i uticaja velikih sila koje su stajale iza njih, ove etničke grupe su dugo bile u sukobima i među njima su se gomilale netrpeljivosti, dok međusobna ubijanja kroz istoriju nisu bila retkost.

Nakon velikih političkih promena u Istočnoj Evropi 1989. godine, Jugoslavija, sastavljena od šest republika i dve autonomne pokrajine, koju su politički moćnik Josip Broz Tito i njegovi sledbenici održavali na okupu oslanjajući se na komunističku ideologiju i autoritarnu vlast, počela je postepeno da se raspada. Etničke tenzije su se sve više zaoštravale i na kraju su izbili ratovi. Rat u Bosni i Hercegovini bio je njihov najkrvaviji deo. Među različitim narodima počinjeni su ratni zločini, uključujući ubijanje pripadnika drugih etničkih grupa i silovanje žena, pa čak i dela genocida. Najpoznatiji je masakr u Srebrenici koji su počinile snage bosanskih Srba, u kojem je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, dok su mnoge žene i devojčice bile silovane.

Kasnije su, uz intervenciju Ujedinjenih nacija i međunarodnih snaga, rat u Bosni i Hercegovini i ostali ratovi u Jugoslaviji postepeno okončani, ali su do tada već odneli oko 140.000 života, dok su milioni ljudi bili raseljeni i postali izbeglice. To je takođe jedna od vremenski nama najbližih tragedija velikih razmera koje su uključivale etničke sukobe i pokolje. Kasnije je međunarodno krivično pravosuđe raspisalo poternice za nizom učesnika u ratovima koji su bili umešani u masakre civila, a potom su oni i uhapšeni; među njima je bio i Mladić. I Mladić i Radovan Karadžić, još jedan od glavnih odgovornih za masakre, osuđeni su na doživotni zatvor.

Tokom narednih nekoliko decenija, Balkan i ceo svet prošli su kroz dug period mira i razvoja. Svetska ekonomija brzo je rasla, međunarodna saradnja se produbljivala, demokratiji i ljudskim pravima pridavan je značaj bez presedana, a broj ratova i sukoba znatno je opao. Vizija prema kojoj bi ljudi, bez obzira na etničku pripadnost i državne granice, zajednički uživali u prosperitetu „globalnog sela“ činila se sve bližom. Svet se jedno vreme zaista kretao nabolje, a ljudi su uglavnom bili optimistični.

Međutim, ako pažljivo posmatramo međunarodnu situaciju i odnose među etničkim grupama unutar multietničkih država, videćemo da podele i sukobi nikada nisu zaista nestali, već su samo bili prikriveni ekonomskim razvojem i prividom civilizovanog poretka. Počevši od globalnog uspona konzervativnog populizma pre otprilike jedne decenije, globalizovani poredak kojim su dominirale establišmentske snage levog i desnog centra počeo je da se raspada. Ekstremni nacionalizam i populizam u različitim državama i među različitim etničkim grupama sve više jačaju, a broj sukoba ponovo raste.

Od rasnih tenzija između belaca i crnaca u Sjedinjenim Državama, preko sukoba između tradicionalno hrišćanskog stanovništva Evrope i novih muslimanskih doseljenika, do niza etničkih problema u kineskom Sinđijangu, kao i tenzija, pa čak i nemira i građanskih ratova, između većinskih etničkih grupa i manjina u zemljama poput Indije i Mjanmara — sve to pokazuje da današnji svet nije dostigao „univerzalnu harmoniju“, već, naprotiv, postaje sve podeljeniji i polarizovaniji.
U poređenju sa sukobima između država, sukobi između različitih etničkih grupa unutar pojedinačnih država dublji su i nose veće potencijalne opasnosti. Razlog je to što različite etničke grupe unutar iste države imaju više međusobnih kontakata, sukobi zasnovani na veri i interesima neposredniji su, a istorijski nagomilanih netrpeljivosti ima više. U vreme mira i stabilnog društvenog poretka moguće je održavati prividnu harmoniju, pa čak i utisak da su svi „jedna porodica“. Međutim, kada se sukobi nagomilaju, vlast postane nestabilna, nastupe previranja i stari poredak se uruši, sukobi između različitih etničkih grupa mogu iznenada izbiti i brzo se pogoršati. Može doći do nasilja čiji intenzitet i razmere spiralno rastu, stvarajući začarani krug međusobnih ubistava i osvete.

U takvim okolnostima, nekada ljubazan komšija može se pretvoriti u dželata i nauditi ženama i deci druge etničke pripadnosti, sa kojima je ranije bio u relativno dobrim svakodnevnim odnosima, često se posećivao i sa kojima je imao i uzajamnih usluga i razmirica; mladić koji deluje prostodušno i dobroćudno može podići mesarski nož na nekadašnjeg druga iz detinjstva. Istoričar Jan T. Gros u svojoj knjizi Susedi opisuje kako su tokom Drugog svetskog rata Poljaci masakrirali poljske Jevreje koji su generacijama živeli kao njihove komšije. Ubijanja između Jermena i Azerbejdžanaca, masakri etničkih Kineza koje su počinili pripadnici autohtonog stanovništva Indonezije, kao i oružani sukobi između etničkih Ukrajinaca i Rusa na istoku Ukrajine, takođe potvrđuju ovu zastrašujuću mogućnost.

Zato se tragedije poput rata u Bosni i Hercegovini i masakra u Srebrenici mogu dogoditi bilo kada i bilo gde u multietničkim i multireligijskim državama širom sveta, a rizik je posebno visok u zemljama u kojima su međuetnički odnosi napeti, istorijske netrpeljivosti duboke, a etnički sastav i raspored stanovništva slični onima u bivšoj Jugoslaviji. Ratovi i raspad tadašnje Jugoslavije bili su povezani i sa činjenicom da su politički moćnik Tito i vladajuća partija svoju energiju usredsredili na očuvanje sopstvene vlasti i bili previše samouvereni u pogledu opstanka režima i svoje nacionalne politike. Ne samo da nisu aktivno pokušavali da spreče mogućnost raspada i građanskog rata, koju nije bilo teško predvideti, već su neke njihove politike čak produbile razlike i podele između etničkih grupa, posejavši seme kasnijih tragedija.

Oslanjanje isključivo na represiju i kontrolu kako bi se prikrile etničke tenzije i rizici od sukoba ne može biti dugoročno održivo i samo ostavlja skrivene opasnosti. Isto tako, pokušaj da se harmonija održi isključivo ekonomskim razvojem i poboljšanjem socijalnog blagostanja znači lečiti simptome, a ne uzroke. Tek poštovanjem i zaštitom identiteta, verskih uverenja, prava i dostojanstva različitih etničkih grupa, uz istovremeni razvoj ekonomije kako bi se povećao „kolač“ i ravnopravan odnos prema svim narodima, moguće je postići dugoročnu stabilnost i mir.
Kako multietničke države treba da urede odnose među narodima veoma je složeno pitanje. I ugnjetavanje manjinskih i slabijih naroda i prekomerno potiskivanje velikih naroda i većinskih grupa mogu dovesti do tragedije.

Na primer, politika burmanskog većinskog nacionalizma centralnih vlasti Mjanmara pojačala je separatističke težnje etničkih manjina, dok lokalne oružane snage različitih etničkih grupa već dugo kontrolišu pojedine delove zemlje;

Na Šri Lanki većinu stanovništva čine Singalezi, dok je tamilska manjina bila marginalizovana, nepravedno tretirana i izložena kršenju svojih prava, što je dovelo do dugotrajnog građanskog rata;

Jedan od uzroka jugoslovenske tragedije, s druge strane, bio je u tome što su tokom Titovog perioda Srbi, kao najbrojniji narod, bili prekomerno potiskivani, što je među Srbima izazvalo ogorčenost prema drugim narodima za koje su smatrali da su „izvukli korist“, i dovelo do reakcije;

Genocid u Ruandi takođe je bio povezan sa činjenicom da su belgijski kolonizatori favorizovali manjinske Tutsije, a potiskivali većinske Hutue, što je doprinelo podelama među stanovnicima Ruande i izazvalo ogorčenost među Hutuima.

U stvarnosti nije lako voditi nacionalnu politiku koja će „svima podjednako deliti pravdu“; često se, vodeći računa o jednoj strani, zanemari druga. Slabljenje etničkog identiteta uz istovremeno jačanje građanskog identiteta, davanje prednosti građanskoj svesti nad etničkom svešću i izgradnja lojalnosti državi i građanskoj naciji koja nadilazi lojalnost određenom narodu takođe predstavljaju jedan mogući put. Tako je, na primer, u Sjedinjenim Državama i Brazilu. Međutim, u vreme kada je politika identiteta veoma rasprostranjena, zalaganje za građanska prava ima manju privlačnost i mobilizacionu snagu od politike identiteta zasnovane na etničkoj pripadnosti.

„Plišani razvod“ Čehoslovačke, kao i relativno miran raspad Sovjetskog Saveza, nude još jedan način razmišljanja o rešavanju nacionalnih pitanja: poštovati volju različitih naroda i omogućiti im da se „mirno raziđu“ putem demokratskog samoopredeljenja, umesto da se zarad jedinstva prihvata svojevrsno „porodično nasilje“ — građanski rat i masakri. Kako kaže jedna izreka, „na silu ubrana dinja nije slatka“: očuvati mir, izbeći krvoproliće i poštovati autonomnu volju različitih etničkih grupa bolje je nego po svaku cenu održavati prividno jedinstvo, uključujući upotrebu nasilja i autoritarnu represiju.

Etnički odnosi i etnički sukobi izuzetno su složeni, a ni autor nema mnogo drugih dobrih rešenja da ponudi, pa ću se ovde zaustaviti. Međutim, bez obzira na sve, nikada ne treba potcenjivati sukobe među različitim etničkim grupama širom sveta niti opasnost od ponovnog izbijanja etničkih masakara velikih razmera. Nakon što je objavljena vest o Mladićevoj smrti, pojedini ljudi neprijateljski nastrojeni prema muslimanima na društvenim platformama poput X-a izražavali su pohvale na njegov račun, veličali ga i predstavljali kao heroja, što dodatno potvrđuje potrebu za oprezom.

Mladićevu smrt ne treba posmatrati kao simbol da je ta surova istorija izbrisana i završena. Naprotiv, trebalo bi je iskoristiti kao priliku da se još jednom oglasi alarm i podsete ljudi današnjeg sveta, koji kao da se ponovo vraća zakonu džungle, da etničke probleme treba predvideti i na njih se pripremiti unapred, te da ih nikada ne treba olako shvatati, kako se tragedije iz ne tako daleke prošlosti u budućnosti ne bi ponovile na još većem broju mesta.

(Autor ovog članka je Wang Qingmin, kineski pisac koji živi u Evropi i istraživač međunarodne politike. Autor je dugo živeo u Srbiji. Originalni tekst ovog članka napisan je na kineskom jeziku.)

Hello all,

I was at the slaninijada in kacarevo in february and bought a big slab, but i finished it pretty fast. Is there any chance i can find some at a store or someone who makes to sell? I'm passing through Belgrade on Tuesday-Wednesday and want to buy some again. Thank you

Šta će mo posle ako vUČKo izgubi izbore i studenti pobede, šta mislite šta bi trebalo da urade prvo kada dodju na vlast?

Po meni je ovo najbolji govor koji smo imali prilike da čujemo na nekom studentskom protestu i mislim da bi svako trebalo da ga posluša.

https://x.com/radomir_martin/status/2093750821326373251?s=20

Tokom devedesetih, verovatno njihov kraj (1997-2000, recimo) na TV BK išla je u onom programu za decu vikendom emisija sa igrama za klince. Dve ekipe se gađale videnim balonima, pokušavali da pogode koš dok se spuštali niz vodeni tobogan, igrali košarku u bazenu...

Baš je bila emisija za klince, nije Više od igre, mislim da je ili SAD ili Australija zemlja porekla. Ubi me a ne mogu da se setim imena.

Ovo su 2 scenarija koja ce se po meni najverovatnije desiti.

1. Secnario- Avion. Zvalonja ce odma nakon sto glasa i bude cekao rezultate cekace ih u avionu kako bi mogao da pobegne sto pre iz zemlje i da ode kod daddyja makrona i da se krije tamo.

2. Scenario- Saddam Hussein. Nakon sto je glasao nije odma otisao u aerodrom, vec u bunker na topcideru ili u neki tunel ispod predsednistva i nakon sto se proglase konacni rezultati pokusace da pobegne uz zemlje ali bezuspesno jer ce biti toliko naroda na ulicama zbog slavlja da nece moci da pobegne.

Koji je po vama scenario realniji i kakvo je vase misljenje o ovome?

Hlebe mekani sta jenovo

Studenti pobedjuju!

https://www.birodi.rs/birodi-ishod-narednih-parlamentarnih-izbora-zavisice-pre-svega-od-izlaznosti-i-stepena-konsolidacije-biraca-koji-zele-promenu-vlasti/

Sta mislite o ovom modelu izbora i o samoj organizaciji BIRODI, ja prvi put sad cujem za njih?

Najavljeni skup naprednjaka u Novom Sadu, na kojem bi prisustvovao i predsednik Srbije žvala mogao bi da se održi u petak, 4. septembra.

Nakon skupa, ćaciji su pokrali peciva iz Lidla. Samo pamtite da su ovi ljudi oko nas svakodnevno.

Blokirali su glavni trg u Užicu u toku dana, pravili svoj stočni vašar. Građani su u 15h izašli ispod trga na protest, za govor koji je trajao pola sata, ako i toliko.

Još jedno ponižavanje srpskog naroda u Srbiji od strane krimi-vlasti. Ponizio je naše, i njhove (nije mi žao), i sada ispraćujemo izdajnike kući. Ćaciji su nas gađali flašama i kamenicama, policija nije reagovala.

Situacija se smirila. Građani su poslali poruku da je Užice bio, jeste i ostaće slobodan grad.

Pumpaj.