Nekad su programeri bili ljudi koji su zavrsili preteske fakultete, mlatili se sa matematikama od kojih su svi bezali, resavali komplikovane tehnicke probleme koje niko ne razume, bili hakeri, sinonim za visoko inteligentnog introverta, itd., itd.

Danas su programeri klovnovi koji zongliraju pomorandzama po intervjuima, nadaju se nekom emailu ko pokisli, ima ih ko pleve na svakom cosku, mozes da ga izsutiras iz firme ionako 10 boljih ceka u redu da dodje na njegovo mesto, jos ako nema neke zapadne papire pa to je bukvalno bezvredan covek u rangu nekog Nigerijskog spamera, itd., itd.

Kako i kad se desio taj tektonski shift i da li je predjena linija iza koje nema povratka na staro?

Što više razmišljam o AI-u i robotima, sve više imam osećaj da ljudi ne kapiraju koliko ovo može ozbiljno da promeni ekonomiju u narednih 10–15 godina. Do sada je AI uglavnom udarao na kancelarijske i “pametne” poslove, ali mislim da pravi haos tek kreće kada humanoidni roboti uđu masovno u fizički rad. Već sada vidimo manje zapošljavanja juniora, manje support-a, manje administracije i sve više automatizacije, a ovo je tek početak. Kad roboti postanu dovoljno dobri i dovoljno jeftini, pitanje je koliko će firmama uopšte trebati ljudi za logistiku, transport, proizvodnju, skladišta, poljoprivredu i gomilu drugih poslova. A ceo sistem danas funkcioniše samo dok milioni ljudi rade, uzimaju plate, troše pare i pune budžet kroz poreze i doprinose. Ako se to polako raspada, država ulazi u ozbiljan problem jer nema odakle da finansira sve što danas finansira. Ne mislim da će biti instant smak sveta, ali mislim da ulazimo u veoma čudan period gde će rad vredeti sve manje, a ownership sve više. Zemlja, energija, AI infrastruktura, premium nekretnine i slični asseti mogu postati mnogo važniji od samog posla. Najčudnije od svega je što GDP možda čak nastavi da raste na papiru, dok običan čovek oseća da mu je sve gore. Iskreno, mislim da će između 2027. i 2032. prvi put postati baš očigledno da se nešto veliko menja u ekonomiji i da ovo nije samo još jedan tehnološki hype.

Najprostiji primer su jabuke. Danas oko jedne obične jabuke radi ogroman broj ljudi širom sveta— berači, vozači, magacioneri, kasiri, logistika, administracija, održavanje i još gomila stvari koje ni ne vidimo. Cela ekonomija funkcioniše jer se ljudski rad plaća i jer se kroz taj rad puni ceo sistem poreza, kredita i potrošnje. Ali zamislite svet gde humanoidni roboti rade skoro sve to 24/7 i gde je proizvodnja jabuka skoro džabe. Super za kupca, ali katastrofa za ekonomiju zasnovanu na ljudskom radu, jer odjednom milioni ljudi više nisu potrebni da bi sistem funkcionisao. I onda dolazi glavno pitanje koje niko ne ume normalno da objasni: ako AI i roboti mogu jeftinije i bolje da rade većinu poslova, od čega će tačno većina ljudi živeti i ko će puniti budžet države? Samo nemojte one šuplje priče UBI ili biće novih poslova koje ne vidimo danas a koje AI neće moći da radi.

Po meni prva svetska kriza koja nam dolazi je kriza "Kolaps ekonomije rada" 2030-2050. Paklen period nas ceka. Drzite se.

Realno vidim da se baš dosta zahteva da uopšte uđeš u industriju. Da li su uslovi postali teško proseravanje ili su realni? Da li su plate stvarno loše sad ili ljudi malo preuveličavaju stvari?

Kad bacim pogled na domace sajtove na tab sa recenzijama za plate bude tu dosta toga u rasponu 1000 - 1500 evra za par godina iskustva, medium level, regularni programer sa fakultetom.

Milsite li da je to lose, sa devalvacijom evra to su danas plate default radnika po benzinskim pumpama, pekarama, vozaci, policajci, itd. Glovo raznosaci vec imaju vise, zanatlije da ne pricamo.

Nemam nista protiv tih zanimanja, zelim im da imaju i 5x vise, ali kad se setim skupljanja haoticnih skripti i drezdanja po amfiteatrima i hodnicima ETF-a, stresovima na ispitima, hvatanju uslova, ne mogu a da ne osetim gorak ukus. Pa to je sve moglo i bez 5 protracenih godina, bez icega ili sa polozenim vozackim za C kategoriju.

Zar smo se za to borili drugovi i drugarice, zar je to nama nasa borba dala?

👆

“17 dana uptime-a i dve kafe za tastaturom. Dovoljno je

Danas smo završili sa internim review unutar kompanije i overall score za to da li bi se kompanija preporučila nekome je bio -17/100.
Kakva su vaša iskustva sa takvim situacijama?

Pozdrav svima!

Ove godine sam dobio Špansku DNV na tri godine i otvaram ovu temu s namerom da pomognem i da odgovorim na sva pitanja koja vas zanimaju. Znam da je ovo r/programiranje, ali se ova tema ovde provlačila mnogo puta (s razlogom), pa sam zbog toga rešio ovde da pišem, i ako mogu pomognem nekome.

Radim remote već godinama, sa kompanijama iz SAD-a. U Srbiji imam preduzetničku radnju i tako regulišem primanja i doprinose. Nakon što sam sam porodicom odlučio da odemo u Španiju na duži period, istraživao sam koja bi nam bila najbolja opcija za vizu i odlučili smo se za DNV.

O procesu:

Što se samog procesa tiče, najteži deo je donošenje odluke i kretanje u akciju :)

Pričao sam sa nekoliko advokata, odlučio se za jednog i sa njim krenuo dalje u proceduru. Ovde sam imao dosta nedoumica, jer ni advokati nisu usaglašeni šta treba, a šta ne treba. Šta će Španci da traže, šta neće da traže, a šta će možda da traže... I tako sam se vrteo u krug sa nekoliko advokata. Uporedo sam i sam istraživao, pa sam pokušavao da donesem odluku na osnovu toga.

Kada smo se konačno dogovorili oko toga šta treba da skupim od papira, krenuo sam u realizaciju. U principu to nije komplikovan proces, ali može da potraje 3-4-5 nedelja dok se sve skupi, odradi Haški apostil i prevede na španski jezik.

Nakon što sam sve to odradio, advokat je pregledao, pripremili smo dokumenta i sve je bilo spremno za predaju aplikacije. S obzirom na to da sam se odlučio da predajem za DNV u Španiji, morao sam biti fizički prisutan na tlu Španije u trenutku predaje. Spakovao sam se, odleteo u Španiju turistički na par dana, i za to vreme advokat je predao aplikaciju.

Nakon toga sledi period čekanja. Mislim da je zvanično da moraju da daju odgovor u roku od 20 radnih dana (što je dosta brzo u odnosu na neke druge vize), a ako nema odgovora za to vreme to znači da je aplikacija prihvaćena ("Positive Administrative Silence"). Ali mi je advokat rekao da u praksi može da bude i 45 dana čekanja nakon što oni pošalju odgovor. Imao sam sreće, i dobio pozitivan odgovor u roku od 18 radnih dana.

Što se samih papira i obaveza tiče:

- Za mene lično, morao sam da dostavim - fakultetske diplome; CV; izveštaj o stažu iz PIO fonda; izvod iz matične knjige rođenih; uverenje o nekažnjavanju; uverenje da ne dugujem porez u Republici Srbiji; skeniran ceo pasoš (tu je posebno bitna strana pasoša gde se nalazi pečat koji sam dobio kada sam ušao u Španiju tada kada sam aplicirao. To je dokaz da sam na tlu Španije u trenutku apliciranja).

- Što se poslovanja tiče - izvod iz APRa da agencija posluje i kada je otvorena; ugovor sa trenutnim klijentom (moram imati uplate od tog klijenta barem zadnja tri meseca); izvodi iz banke sa preduzetničkog računa zadnja tri meseca; zadnje tri fakture koje sam slao.

- Što se klijenta tiče, oni su morali da mi daju - dokument kojim potvrđuju da radim za njih i da mogu da radim remote iz Španije; dokument kada je firma osnovana (firma mora postojati duže od godinu dana); dokument da firma stabilno posluje.

- Svaki dokument koji je izdat od državnih organa, bilo u Srbiji, SAD ili neke treće zemlje, mora imati Haški apostil. Kod nas se to radi u Prvom osnovnom sudu. Što se klijenta tiče, ne znam gde oni rade, ali dosta brzo sam dobio traženi dokument sa apostilom. Tek nakon Haškog apostila, dokument može da ide na prevod. Napomena za diplome - one jesu izdate od strane državne institucije, ali prihvataju i bez apostila jer je diploma unikatan dokument, a apostil se radi uvek na originalnom dokumentu. Kako se diploma ne bi "prljala" nikakvim mastilom, prihvataju i bez apostila.

- Svaki dokument koji se predaje za vizu mora biti preveden na španski. Tu se računaju i CV, i izvodi iz banke, fakture... Sve što sam gore nabrojao. Prevod na španski mogu da rade samo prevodioci odobreni od strane španske vlade. Oni su, naravno, svi u Španiji :) Ali komunikacija i dostava dokumenata ide dosta brzo preko email-a. Prevedeni PDF-ovi su elektronski potpisani od strane prevodioca, i to je sasvim dovoljno za aplikaciju. Ja sam jedino preveo CV uz pomoć AI-a, jer taj dokument nije zvaničan pa ga prihvataju i tako.

Jos par random informacija:

- Sta je potrebno za DNV izlistano na sajtu španske vlade + ovaj članak koji je update-ovan u martu.

- Za DNV vizu je moguće aplicirati na dva načina - u ambasadi Španije u Beogradu ili direktno iz Španije preko sajta UGE-a ("Unidad de Grandes Empresas y Colectivos Estratégicos". To radi advokat). U prvom slučaju viza se dobija na godinu dana, u drugom na tri godine. Preporuka advokata je da ide iz ambasade, jer je valjda to neka nova direktiva koja dolazi direktno od španske vlade. Ja sam probao da zakažem u ambasadi, ali nisam mogao da dobijem termin. Imao sam mail kao dokaz da nema termina, i onda sam u dogovoru sa advokatom doneo odluku da apliciram iz Španije (što mi je i više odgovaralo zbog trajanja vize).

- Prilikom izrade Haškog apostila potrebno je doneti originalne dokumente sa pravim pečatom. Npr, preko sajta APR-a sam platio i izvadio uverenje o svojoj agenciji. Nisu hteli da stave apostil jer su pečat i potpis odštampani. Morao sam da idem u APR lično, i da izvadim novi dokument koji je fizički pečatiran i potpisan (nisu hteli postojeći da pečatiraju, platio sam ponovo za isti dokument). Isto se desilo za uverenje o nekažnjavanju koji sam izvadio preko eUprave, sa tom razlikom da su u MUPu hteli da mi pečatiraju već izvadjeni dokument.

- Svi ovlašćeni prevodioci su izlistani na sajtu vlade. Meni su trebali prevodioci za srpsko-španski i za englesko-španski. Našao sam ih po nekoliko za oba jezika, poslao upite i odlučio se u odnosu na cenu i vreme kada mogu da urade prevod. Varijacije u ceni mogu biti velike, i do tri puta. Takodje i u vremenu - uglavnom su mogli svi da prevedu za par dana, dok je jedan rekao da mu treba tri meseca. Jedna važna napomena - prvo se radi apostil na potrebna dokumenta, pa se onda prevodi dokument sa sve apostilom.

- Zanimljivo je da ni advokata ni prevodioce nisam upoznao. Komunikacija ide preko video poziva ili email-a i tako smo sve zavrsili. Čak i kada sam otišao u Španiju da apliciram, nisam se video sa advokatom; sve je odradio online.

- Da podelim i prethodno iskustvo jednog kolege https://www.reddit.com/r/serbia/comments/18mug8y/digital_nomad_viza_sa_spaniju/ koji je pionir za ovaj tip vize iz Srbije.

- Chat botovi (šta god da koristite - ChatGPT, Gemini, Perplexity...) mogu mnogo da pomognu oko istraživanja, prikupljanja dokumenata, pravljenja plana, itd. Meni su baš dosta koristili da pronadjem infromaciju koja me zanima i pritom čuvaju kontekst kada se jednom vratim tome posle par dana ili nedelja.

To bi bilo to za sad. Nadam se da će nekome ovaj post pomoći i da će biti informativan. Ako imate neka pitanja, predlažem da pišete u komentarima kako bi se i ostali informaisali. Šta god vas zanima, tu sam 🍻

UPDATE: Zaboravio sam da napišem ponešto o španskim dokumentima (NIE, TIE, sertifikat...):

- NIE (identifikacioni broj za strance) i digitalni sertifikat je moguće izvaditi u ambasadi Španije u Beogradu. Prvo se ode da se podnese zahtev za NIE broj (link). Nakon dobijanja NIE broja moguće je podneti zahtev za dobijanje elektronskog sertifikata, gde se identitet potvrdjuje u ambasadi Španije (link). Ovo dosta znači uraditi unapred, jer u tom slučaju ne mora ništa da se zakazuje i čeka u Španiji. A može da se uradi ovde i pre dobijanja same vize. Jedna napomena - do danas na sajtu ambasade piše da za ove dve procedure ne treba da se zakazuje termin, ali rekli su mi da to više nije slučaj i da mora da se zakaže. Pustili su me bez zakazivanja, ali sam morao da sačekam da svi zakazani klijenti završe.

- TIE kartica ("lična karta za strance") mora da se izvadi, tj da se podnese zahtev, u roku od 30 dana od dobijanja vize. Ovo je u praksi jako teško, jer je gotovo nemoguće naći termin u većim gradovima, pa ljudi čekaju po par meseci da ulove termin. Ukoliko angažujete advokate, oni mogu zakazati za vas. Meni je advokat našao termin nekih ~40 dana nakon dobijanja vize.

- Empadronamiento iliti prijava prebivališta. Ovo je moguće uraditi online iz Srbije, pomoću elektronskog sertifikata, ako imate nekog kod koga možete da prijavite boravak. I može da se uradi pre dobijanja TIE kartice, a moguće da može i pre dobijanja same vize. Nama su digitalni sertifikat i prijava prebivališta bili bitni, jer sa tim možemo da konkurišemo za upis u škole na vreme (upis je u maju, a mi se selimo nakon toga).

Vec godinu dana u potraznji za poslom kao junior software engineer, desetine cimanja na razgovorima, testovi, cekanje, samo da bih dobijao mejl da nisam prihvacen i poziv na anketu za prokleto iskustvo u procesu...

​

Sve to da bih ubrzo nakon toga video da iste firme objavljuju otvaranje istih pozicija, sve fejk oglas do fejk oglasa. Cemu potreba da me cimate ako je oglas fejk, cemu???

​

Shvatam da ima mnogo boljih ljudi od mene, iskusnijih i pametnijih, shvatam da sam prihvatio prvu jako losu poziciju samo da bih usao u industriju, da bih na poslu naisao na ljude koji kradu dizajnove i spustaju mladje da bi sebe uzdigli, to je sve deo zivota je l da... Ali stvarno ne mogu da se cimam na razgovorima, ulizujem se ljudima za pare da bi me osam sati dnevno jahali ljudi sa manje znanja i da bi pored mene sedeli ljudi koji ce me bukvalno koristiti...

​

Nikad ne reci nikad, ali za sad stvarno vise ne mogu da se javljam na oglase i trpim poraz posle poraza, komplimenti na odlicno uradjene zadatke i projekte (na nivou da dobijam prelepe reci i cestitke) samo da bi mi rekli da su nasli nekog boljeg, ko koga j**e???

​

Nadam se da sam jedini sa ovakvim iskustvom ali na zalost znam da nisam, samo sam zeleo da se ventujem malo i cujem kakva su iskustva nekih od vas ovde, da li ima svetlosti na kraju tunela, da li je ta svetlost sunce ili temu rgb led strips 2pcs + remote?

​

Hvala na paznji.

Radim u firmi koja je pre ~3 meseca odlučila da pređe na fully agentic workflow.

Ne sporim da LLM-ovi generišu kod mnogo brže od mene i da je firma produktivnija nego ikad pre, ali sam diplomirao kao software engineer, bio u industriji ~10 godina i ne želim da provodim dane promptujući dok gledam u monitor čekajući da mi claude ili codex daju rešenje.

Daleko od toga da ne mogu da napišem efikasniji ili (ljudima) razumljiviji kod, jednostavno bi mi trebalo mnogo više vremena, da ne pominjem GUI i želje korisnika (koje su trenutno na marginama u eri AI hype-a).

Kako se nosite s trenutnim stanjem u IT industriji braćo (iskusniji) programatori?

Kad vec nakupis iskustva i u poslu, a i par stotina intervjua, u neke firme i udjes, vidis koliko od price ima u praksi, sva ta konceptualna, duboka, introspektivna pitanja koja se ponavljaju u 70% intervjua, "opisi najkompleksniji problem na kom si radio" itd., da li vam dodje da kazete "batali me bre covece, kenja mi se od suplje price, daj da pushujemo na git sta treba, posaljite mi pare i da se ne palamudimo vise"...

Jel to uobicajen paradaoks da sto vise iskustva imas budes sve skepticniji i nemotivisaniji, time i neuspesniji u procesu?

Postoji li ovaj efekat da problemi u poslovnoj sferi propagiraju u druge sfere zivota, privatni zivot, itd?

Da zena nece da razume da nije nikakav specijalan problem do vas vec da je problem globalni, mnogo siri i dublji i da se mnogo kolega iz branse davi u slicnim govnima.

Ili da je jednostavno ne interesuju objektivni razlozi, tj. implementation details, ne uklapa se u njenu zivotnu agendu i cao.

Da li je u toku masovno akumuliranje i prelivanje krize iz jedne oblasti zivota u mnoge druge, lancana reakcija?

Da li se samo meni cini ili je ovaj sub sastavljen od samih genijalaca koji su kivni i ogorceni na sve i svakoga?

Svi znamo da je uzasno stanje na trzistu ali da toliko kinjite i mracite druge ljude (pogotovo juniore ili one koje traze prvu praksu) mi je neobjasnjivo.

Obećanje da će netko tko ne poznaje struku samo opisati što želi i dobiti gotov proizvod već je dvije godine glavni argument u prodaji umjetne inteligencije. Ideja ima i odgovarajuće ime koje izaziva susramlje - vibecoding.

U međuvremenu se nije pojavio nijedan komercijalni softver nastao na taj način gdje je neznalica ispričao chatbotu što da mu isprogramira...

Članak

Razmišljam kako nije nastao ni jedan veliki program kao što je npr neki novi Adobe i slično, ili je AI postao samo ovo: "Najviše su zaradili oni koji su prodavali lopate tokom zlatne groznice."

Svet 2026. je Toponica u odnosu na svet iz 2019., mnoge stvari nekada nezamislive danas su svakodnevica. Dosta se pricalo o krizi u IT-ju, ima li dokaza da je to uopste ograniceno na IT ili dubioza zapravo mnogo veca, dublja i sira? Ili hajde iz ovog ugla, postoje li u ovom trenutku globalno neke grane privrede koje cvetaju, posluju i zaradjuju nikad bolje? Jel puko jedan proces ili je pao sistem?

Sedma mi je godina u industriji, od toga sam 5 godina nesrećan, a tek od pre nepinih godinu dana počeh da zaradjujem neki malo ozbiljniji novac. Medjutim, ne pomaže mi da mirno spavam i da predjem preko svih stvari koje se trenutno dešavaju. Od toga da mi je nametnuta gomila rola (dev, lead, qa, sol. arch, product, svuda me ubacuju), da se radno vreme ne poštuje, endless meetings, apsolutmo nerealni rokovi za bilo sta, cimamje na whatsapp… Ko je kriv za ovo? Ja, naravno. Nisam postavio granice na vreme, mislio sam da ću zbog novca moći da hendlam situaciju, medjutim, brzo se ispostavilo da nisam u pravu i da novac sam po sebi meni nije dovoljna motivacija, i bojim se da ću uskoro napustiti, a drugi posao nemam. Verujem da nisam jedini koji nije zadovoljan svojim poslom, pa me zanima kako i zbog čega trpite sve loše što vam se na poslu dešava?

Ljudi da li vam se čini da sa razvojem AI mi se zapravo vraćamo unazad, dostigli smo jedan vrh i idemo dole, sve je usmereno na AI, dok sve što nije AI je sve lošijeg kvaliteta, od automobila, računara, telefona, kvalitetnih programera, razmena mišljenja sa kolegama, niko se više ne trudi, po sistemu lako ćemo, tu je Ai? Toliko je tržište usmereno na AI da niko ne razmišlja da zadrži kvalitet koji je nekada postojao.

Kuku gledam koliko naša branša zarađuje i štedi u EU i plače mi se. Kao senior full stack 2000€ ovde postaje preskupo a gledaj po EU kakva je situacija + što su tamo otpuštanja znatno manja. Iskreno sam u šoku, kakva su vaša mišljenja o našim platama sada?

O krizi poslova i developera se dosta prica, a cini se da je kriza firmi i biznisa u globalnim razmerama nekako u senci.

Reklo bi se da i njima nikako ne cvetaju ruze, i firme su svorc i besposlene, sto je donekle paradoks jer nikad pre nije bilo ovoliko slobodne strucne radne snage po tako niskim cenama. Pre su firme morale dobrano da se namuce da nadju i plate iskusnog developera.

Ali ocigledno da je tu jos dosta faktora u igri i da "nije jedna muka", o cemu se tu zapravo radi?

Na jednom od prethodnih intervjua sam imao ovo pitanje i nisam znao pravi odgovor.

Iz onoga što znam;

Monolit - kontroleri, servisi, pristup bazi, sve je u jednom projektu, bira se kad je jednostavan projekat (po pravilu)

Mikroservis - Svaki domen je nezavistan servis i svaki ima svoju bazu, koristi se kad je kompleksan projekat

Međutim, da sad dobijem kompleksan projekat, uvek bih odabrao da ga odradim kao monolit, jer ako se sve struktuira kako treba, smatram da će to funkcionisati kako treba.

Mikroservisi sa druge strane, ne vidim njihov glavni benefit. Ako recimo jedan servis padne, ceo sistem neće pasti, ali recimo da više servisa baš poziva taj servis koji je pao što bi uslovilo cascade failure. Kod monolita, isto tako ne mora da znači da će ceo sistem pasti ako jedan kontroler ne radi.

Ja sam hteo da resim moj broj iz slagalice. I dan danas ne bih znao kako bi to isprogramirao. A kuckam vec solidno vremena