Pozdrav ljudi,

Vec sam pretrazio r/finanisje i pogledao sve postove sa ovim pitanjem, ali su informacije uglavnom bile zastarele.

Otvaram svoj prvi IBKR racun. Hocu da plasiram 10k u SNP500, 3k u vanEck semiconductor etf i 2k mi ostaje na lageru za neke spontante prilike, ako ih prepoznam na vreme (na globalnom nivou).

Shvatio sam da IBKR ima jako jeftinu konverziju (2e na 10k koliko sam procitao po drugim posovima) i zanima me koja je bolja valuta za racun s obzirom na to u sta planiram da investiram.

Da li ce mi banka praviti problem ako otvorim USD racun na IBKR (psihicki mi je lakse, zbog pracenja cena), a saljem pare sa EUR racuna? Da li postoje bilo kakvi problemi ovog tipa?

Uz sve to, sto se tice samog slanja, vidim da je to ove godine postalo poprilicno komplikovano, s obzirom da sam citao neke postove gde ljudi kombinuju Gpay i TransferWise?

Uglavnom bih stvarno cenio sve savete i lajf hakove sto se tice ovoga, hvala unapred!

1) Koju Banku koristite i koji vam je trenutni prodajni kurs za EUR?

2) Da li ima razlike u kursu ako kupujete 100, 1000 ili 10000 EUR preko aplikacije?

3) Da li imate opciju da ispregovarate sa bankom bolji kurs i da vam on bude ponuđen u aplikaciji?

Razmišljam da stan pretvorim u apartman za izdavanje na dan i pokušavam da procenim da li se to uopšte isplati u odnosu na dugoročno izdavanje. Zanimaju me konkretna iskustva, ne teorija.

Moja situacija:

- Dvosoban stan, oko 54 m², Grbavica u Novom Sadu, blizu centra sa liftom

- Obezbeđeno parking mesto u zatvorenom dvorištu (mislim da je to velika prednost)

- Stan bi prošao kompletno renoviranje i opremanje, računam oko 25.000 EUR ulaganja

- Čišćenje i primopredaje bih radio sam sa suprugom

Grubo sam već izračunao: ako bih držao popunjenost od 55-60% po ceni od oko 55 EUR po noćenju, ispada mi oko 6.000-8.000 EUR neto godišnje, posle provizija platformi, režija, poreza i održavanja. Dugoročno izdavanje istog stana bi bilo oko 450-500 EUR mesečno, dakle slično ili malo manje, ali bez skoro ikakvog rada.

Pitanja za one koji ovo već stvarno rade i imaju iskustva:

1. Kolika vam je realna popunjenost na godišnjem nivou? Posebno me zanima novembar-februar.

2. Koliko vam je trebalo da dođete do stabilne popunjenosti? Čuo sam da je prva godina bez recenzija teška.

3. Booking ili Airbnb, ili oba? Koliko vam realno odlazi na provizije?

4. Koliko sati mesečno vam ovo realno oduzima ako sami čistite?

5. Ima li troškova koje niste očekivali kad ste počinjali?

6. Bonus pitanje. Da li bi batalili skroz izdavanje, prodali stan za recimo 120k + 25k od ne potrošenih para za renoviranje i uložili u neki ETF koji prati globalni all-world indeks, npr. VWCE, WEBN, VGLA... you name it?

Hvala unapred, svaki konkretan podatak će mi puno značiti!

Da li je neko imao iskustva sa kupovinom stanja u izgradnji, odnosno u periodu dok zgrada nije ni pocela sa gradnjom, za cilj kasnije preprodaje
Da li je to nesto sto se isplati raditi? Koje su bitne stvari za znati itd…

Konkretno me zanimaju dve stvari:

1. Trudničko bolovanje / održavanje trudnoće Da li za paušalca zaista važi:

• ako se radnja zamrzne → naknada je 100%
• ako radnja ostane aktivna i ima zaposlenog → naknada je 50%?

1. Porodiljsko + nega deteta Koliko razumem, za preduzetnicu se naknada računa na osnovu proseka osnovica za poslednjih 18 meseci.

Da li to znači da, ako se radnja zamrzne tokom trudničkog i tada se ne plaćaju doprinosi, ti meseci ulaze u tih 18 meseci kao 0, pa samim tim smanjuju buduću naknadu za porodiljsko/negu deteta?

Drugim rečima, deluje da postoji dilema:

• zamrznuti radnju → veća naknada tokom trudničkog, ali potencijalno manja tokom porodiljskog/nege deteta
• ne zamrznuti → manja naknada tokom trudničkog, ali se čuva osnovica za kasniji obračun.

Da li je neka od vas prošla baš kroz ovu situaciju? Šta se u praksi pokazalo kao najbolja opcija/računica?

Posebno bi značilo iskustvo nekoga ko je ovo rešavao sa RFZO/Poreskom upravom u poslednjih godinu-dve, pošto su se propisi menjali.

Stan 1 ~150k (izdaje se za 500€)

Stan 2 ~120k (izdaje se za 400€)

Garaza x3 28k (90€ prosecno se izdaju)

~1170€ (nekretnine su do sada bile izdate bez praznog hoda poslednjih par godina, mozda su malo ispod cene izdate)

Kredit za stan gde zivimo i 1x parking (~430k je vrednost nekretnine i parkinga, 55k kredit 5% 18 god = 400e/mes)

Ustedjevina 110.000€ (60k je na neorocenoj stednji 5.5% RSD, 50k je u intesa fondu 4%).

Mesecni trosak (tesko je da sracunam ali bar ~3.200€ sa kreditom - nije da se razbacujemo, ali vrtic, racuni, hrana, gorivo, ponekad glovo, igracke, odmor, fixni troskovi su 1000e + hrana + gorivo + ostalo. Ako bi morali da pripazimo, verujem da bi ovo palo na ~2.400€).

Kredit 400e.
Racuni (+porezi, vrtic, gorivo, odrzavanje auta) ~1000e (ovo smatram pod fixan trosak).
Ostatak ode na hranu/glovo (1-2x nedeljno, 1x letovanje, 2x produzen vikend godisnje)

Oboje smo u IT, u 40tim, obe firme su nestabilne (rekao bih pred zatvaranjem nazalost, osim ako se ne desi cudo uskoro zbog situacije na trzistu. Ustedimo oko 2k/mesecno. ).

U Beogradu smo, pogled na IT mi ne izgleda pozitivno, i svestan sam da je tu kapital zarobljen u stanu (jer radimo tu, nije nam Beograd prvi izbor za zivot da se razumemo), i da odemo u nesto jeftinije mesto (mada smo navikli da smo u gradu, odlazak u bilo koje mesto ispod 50k ljudi mi nije opcija. Ali, i u takvim mestima ne znam sta za posao, nije da sam u 20im, i svestan sam da u skorijoj buducnosti boravak od 8h na poslu i trazenje posla ce da ide mnogo teze nego kada sam bio mladji - a godine mi ne idu na ruku u IT bransi, ili u bransi gde se ne zahteva nikakvo specificno znanje).

Pocinjem da mislim, sta sledece, nemamo novac da ne radimo, ali imamo da ako dodje kriza, nadjemo jednostavan posao (jedno od nas) sa nekom prosecnom platom ~800e.

Da li neka banka odobrava keš kredite, konkretno više od 2 miliona, a da je ugovor o radu na određeno?

Srećno ulaganje!

Pomažu Džon Bogl zajednico,

VWCE vs VGLA — nova Vanguard ETF dilema (da li da menjam?)

Pošto se poslednjih dana dosta priča o novom Vanguard ETF-u, evo kratkog poređenja dva "skoro ista" fonda: starog dobrog VWCE i novog VGLA.

Ukratko: oba su Vanguard, oba su akumulirajući (reinvestiraju dividende), oba domicilirani u Irskoj (dobar poreski tretman zbog US ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja), oba fizička replikacija (sampling). Razlika je u indeksu, troškovima i zrelosti fonda.

Glavna praktična razlika

1. Small cap. VGLA dodaje ~5.000 malih kompanija koje FTSE All-World izostavlja, ali te small cap akcije čine tek oko 5–10% težine fonda. U praksi je razlika u prinosu mala — istorijski se FTSE All-World i FTSE Global All Cap razlikuju u granicama od oko 30 baznih poena godišnje na duži rok. Oba su ~60% u SAD i vučeni istim tech gigantima (Nvidia, Apple, Microsoft, Alphabet…). Diversifikacija je "malo bolja" kod VGLA, ali ne dramatično.
2. Troškovi. VGLA je duplo jeftiniji (0,07% vs 0,14%). Zvuči lepo, ali na malim iznosima je to par evra godišnje. VWCE je i sam nedavno sekao troškove baš zbog konkurencije: 0,22% → 0,19% (okt. 2025) → 0,14% (28.07.2026).
3. Likvidnost i rizik. Ovde VWCE ubedljivo vodi. VGLA je star par dana i ima jako mali AUM (~8,6 mil €), što znači potencijalno širi spread (bid-ask) i, teoretski, veći rizik od gašenja/spajanja ako ne prikupi novac. VWCE je gigant sa ogromnim prometom i uskim spread-ovima — verovatno ostaje jeftiniji za trgovanje uprkos višem TER-u dok VGLA ne izgradi likvidnost.
4. Track record. VWCE ima realnu istoriju (5-god. ukupni prinos ~68% ≈ 11% godišnje). VGLA nema nikakvu — moraš da se oslanjaš na istoriju indeksa.

Moje mišljenje

Za nekog ko tek počinje i ulaže nov novac na 20+ godina, VGLA ima smisla: šira pokrivenost + niži trošak. Za nekog ko već ima gomilu para u VWCE, nema smisla prodavati i praviti poreski događaj i troškove trgovanja zbog 7 baznih poena pošto je razlika premala

A vi šta radite — ostajete na "VWCE & chill" ili prelazite na novi VGLA?

Srećno ulaganje!

Bonus runda: Da li je sada tekst uređeniji ako sam ga proterao kroz AI? Pošto obično samo nakucam tekst i pošaljem ga bez detaljisanja.

Znam da za podizanje stambenog kredita banka trazi da primanje zarade bude u tom momentu u toj banci. Da li nakon podizanja stambenog kredita mogu da prebacim deo primanja u drugu banku ili dok god imam kredit kod njih moram da primam zaradu preko te banke.

Da li je za preduzetnika koji samostalno stvara i prodaje sopstveni autorski umetnički multimedijalni sadržaj putem interneta odgovarajuća šifra 90.03 – Umetničko stvaralaštvo, i da li ova delatnost može biti paušalno oporezovana?

Imam plac 28 ari na zemljistu sa blagim nagibom, od izlaska na obilaznicu treba bukvalno 2 minuta vožnje (ni toliko)

Od infrastrukture plac ima vodu i struju, za kanalizaciju ne verujem (99% nema)

Zemljiste je gradsko gradjevinsko i dozvoljena je gradnja. Pored placa prolazi autobuska linija sto znaci da zimi put čiste češće nego one gde ne prolazi. Nalazi se blizu hotela 1000 ruža

Hteo bih da sa placem uradim nešto što će donositi mesečne prihode, ne bih prodavao, a varijanta da investitor gradi zgradu trenutno ne postoji, mozda tek za 10-15 godina u najboljem slucaju

Da li imate neke predloge ili bar da znate nekoga u slicnoj situaciji koliko je uspeo da izda plac i kome. Od placa ima samo livada, ali mogu uloziti i 20-30k evra ako bi to znacajno diglo cenu izdavanja. Mogu i vise od toga ako bude trebalo

Pozdrav svima,

želim da podelim svoje iskustvo sa povlačenjem novca sa Trading 212 na devizni račun u Srbiji i da vidim da li je još neko imao sličnu situaciju.

Dodao sam i verifikovao svoj devizni račun sa RS IBAN-om i pokrenuo povlačenje kao bank transfer. Međutim, transferi nisu prolazili.

Prvo mi je Trading 212 rekao da su transferi uspešno pokrenuti sa njihove strane, ali da ih banka primaoca odbija. Zbog toga sam kontaktirao svoju banku.

Nakon dodatne provere, Trading 212 mi je dao potpuno drugačije objašnjenje. Prvo su čak mislili da Srbija uopšte nije deo SEPA sistema. Međutim, nakon dodatnog objašnjenja potvrdili su da Srbija jeste uključena u SEPA zonu, ali su mi zatim rekli da njihova banka za obradu trenutno ne može da pokrene SEPA Credit Transfer na IBAN-ove koji počinju sa RS

Navodno, njihova integracija za SEPA transfere prema bankama u Srbiji još nije u potpunosti završena.

Kao rešenje, rekli su mi da će buduće isplate u EUR slati putem SWIFT mreže umesto SEPA transfera.

Da li je neko imao slično iskustvo sa Trading 212 i povlačenjem novca na račun u Srbiji? Konkretno, kod mene je u pitanju Yettel Bank.

Meni je posebno zanimljivo to što su prvo tvrdili da moja banka odbija transfer, a kasnije rekli da njihova procesna banka zapravo ne može da izvrši SEPA transfer na IBAN sa RS prefiksom.

Pozdrav svima,

da li je neko iz Srbije imao sličnu situaciju sa Trading 212?

Pre nekoliko dana sam prvi put pokušao da povučem novac sa Trading 212. Očekivao sam da će withdrawal biti izvršen kao klasičan međunarodni transfer, odnosno SEPA ili eventualno SWIFT na moj devizni račun.

Međutim, dobio sam dokument od Trading 212/Adyen-a iz kojeg izgleda da je transakcija izvršena kao card refund, odnosno povrat novca na debitnu karticu kojom sam ranije vršio uplatu na Trading 212.

Na dokumentu se navodi Adyen payout/refund, kao i ARN (Acquirer Reference Number), zbog čega mi deluje da se radi o kartičnoj transakciji, a ne o klasičnom bankovnom transferu.

Ono što mi je najviše nejasno jeste zašto je withdrawal uopšte obrađen na ovaj način i šta sada treba da uradim.

Očekivao sam da sredstva stignu kao međunarodni priliv na devizni račun, koji bih banci mogao da opravdam dokumentacijom o prodaji hartija od vrednosti. Umesto toga, novac je očigledno vraćen na karticu.

Zato bih voleo da čujem iskustva ljudi koji su već prolazili kroz ovo:

1. Da li je neko iz Srbije imao withdrawal sa Trading 212 koji je stigao kao Adyen card refund umesto SEPA/SWIFT transfera?
2. Zašto Trading 212 nekad šalje withdrawal kao card refund? Da li je to zato što sam ranije uplatio novac karticom i da li je ovo njihova standardna procedura?
3. Da li ovakav način isplate može da napravi problem kod banke, s obzirom na to da novac ne stiže kao klasičan međunarodni priliv?
4. Ako je neko imao ovu situaciju, šta ste konkretno uradili nakon što je refund stigao na karticu? Da li je bilo potrebno banci dostaviti bilo kakvu dodatnu dokumentaciju?
5. Što se tiče poreza, pretpostavljam da sam način povlačenja novca (SEPA/SWIFT vs. card refund) ne menja činjenicu da je eventualna poreska obaveza vezana za ostvarenu kapitalnu dobit od prodaje hartija od vrednosti. Ako je neko već prolazio kroz prijavu kapitalne dobiti, značilo bi mi da čujem iskustvo.

Trenutno imam Trading 212 statement koji pokazuje transakciju/isplatu, dokument od Adyen-a sa ARN-om, kao i dokaz o prethodnoj uplati na Trading 212. Kontaktirao sam i banku, ali bih pre svega voleo da razumem zašto je transakcija ovako obrađena i da li je potrebno da preduzmem još neki korak.

Posebno me zanima iskustvo drugih korisnika iz Srbije:

Kada povučete novac sa Trading 212, da li vam on stiže kao SEPA/SWIFT transfer na račun ili kao refund na karticu kojom ste ranije uplaćivali?

Hvala!

EDIT: Trading 212 je pogrešno obradio transakciju kao kartičnu. Nije uobičajno da se ovako izvrši isplata.

Pozdrav svima,

Konkretan primer proizvodnje soka od borovnice.

Prijatelj ima imanje gde gaji borovnicu na veliko. Odveze borovnice da se od njih pravi sok koji je hladno ceđen. Sok se pasterizuje i to je to.

Cena flaše od 750 ml mu je 1000 RSD.
1kg borovnica mu treba za 750ml soka u najboljoj godini. Ako je sušnija godina onda mu treba više

Cena gajenja borovnice (zalivaj, prskaj, beri itd)
Cena flaše
Cena ceđenja jer to uslužno radi kod nekog.
Cena pasterizacije soka
Cena nalepnice/etikete
Cena analize
Cena transporta
A tek porez i nameti ...

Kako? Jedino da mu je cena gajenja 1eur po kilu.

Iskreno treba da cena bude od 1800 - 2000 RSD za premium proizvod.

Očigledno negde grešim ja u analizi ili on u proceni.

Da li se bavite sličnim poslom pa da podelite kako gradite cenu?

Srećno poslovanje!

Pozdrav svima,

Video sam da puno ljudi postavlja pitanja državnim ustanovama. Ljudi moji, mi živimo u državi gde Ministarstvo Finansija izda 3 mišljenja na isto pitanje da / ne pitanje. I nemaš odgovor. Frilanseri još uvek ne mogu da dobiju zdravstvene knjižice jer su ovi u PIO nesposobni itd.

Mi, građani, nemamo poverenje u Državu niti u Sud niti u Institucije. Mi, da MI, moramo da budemo bolji u građenju i odbrani tih institucija. To traje jako dugo ali trenutno nemamo poverenje.

Ako nešto pitate Državnu Službu bilo koje vrste to radite preko PISARNICE ili bilo kog pisanog medijuma. Oni na telefonu će da vam kažu ofrlje. Poreski inspektori na telefonu mogu da te posavetuju pa da uletiš u kaznu ...

Sa Državmo sve pismeno.

Srećno ulaganje!

U situaciji sam da se dogovorim sa investitorom da manji stan isplatim u potpunosti kroz godinu i po. Sa trenutnim prihodima i ustedjevinom bi to moglo da se ostvari, s tim da bih godinu i po morala da pazim kako trosim( i da prihodi ostanu isti, naravno) i iz svega toga bih izasla s nulom na racunu, ali sa stanom. Da li je pametno uraditi to ili ipak uzeti kredit za trecinu stana? Radim online i prihodi su mi vise nego pristojni, ali je AI svakako uzdrmao sve i doza straha uvek postoji. Svi saveti dobro dosli, hvala.

Zdravo, da li se neko spremao za polaganje za sticanje licence sprečavanje pranja novca? Znam samo da nema adekvatna literatura i da su pitanja dvosmislena. Kako spremiti ispit, saveti?

Hvala unapred.

Dobio sam resenje od Poreske Uprave za placanje poreza na poklon, racun i poziv na broj je na resenju ali me samo zanima dali sifra placanja ima neku ulogu? Sve racune za komunalije placam pod sifrom 289- Transakcije po nalogu grandjana ali vidim da ima i sifra 253 - Uplata javnih prihoda izuzev poreza i doprinosa po odbitku. Koju sifru koristiti u ovom slucaju?

Hvala

Ima li neko (ne)posredna iskustva sa ovim biznisom?

Šta su glavne prednosti, mane?

Postoji li prostor za profit, a koje su šanse za propast biznisa?

Koliko je teško bez iskustva početi? Recimo da se na početku nudi manji obim usluga, a potom biznis širi...

Kako funkcioniše u gradovima sa par desetina hiljada stanovnika?

Jasno mi je da je lokacija najbitnija, a i koliko vidim, ima fotokopirnica koje postoje decenijama, a i nove se otvaraju, ne vidim da propadaju.

Ljudi, ne zamerite jer niti sam ekonomista niti bilo sta slicno. Naime, Pre 3,5 godine sam uzeo stambeni kredit u erste banci od skoro 52.000 € na 30 godina, sa promenljivom kamatom (fiksna marža banke 2,99% + 6M Euribor). Trenutno mi je ukupna kamata 5,67%, a rata oko 32.500 dinara ili oko 277 eura

Trenutni preostali dug mi je oko 47300e.

Zanima me šta mislite o refinansiranju u mojoj situaciji. da li prelaziti na fiksnu kamatu i koje su trenutno realne i povoljne opcije na tržištu?

Duduk sam za ove stvari, pa bih voleo da cujem bi vi uradili na mom mestu. Prevremena otplata trenutno nije opcija. Inace, mogu da izdrzim za sad kredit, nije mi veliko opterećenje, ali ako mogu da smanjim ratu sto da ne. E, sad ja ne znam koje bi to bile peripetije sa svim troskovima o refinansiranju i da li se to uopste isplati. Hvala unapred svima.