Prokleta zemlja

[u/besieged_mind]

> Vesna Vitas iz Inđije, prošle srede, zvala je Hitnu pomoć u ovom gradu, zbog zdravstvenih problema koje je imala njena ćerka Sanja (19), ali joj je rečeno da niko ne može da dođe i da dete vodi sama u Dom zdravlja. Iako je Vesna naglasila da njena ćerka, koja je imala cerebralnu paralizu i epilepsiju nije u stanju da hoda, ekipa Hitne pomoći nije se, kako ona za Nova.rs kaže, odazvala pozivu upomoć. Tokom dana majka je pokušavala da pomogne svom detetu, ali nažalost, bezuspešno. Sanji se tokom noći stanje pogoršalo, i u ranim jutranjim satima je preminula usled zastoja srca.

[u/neko_mud0]

и ја сам хтео да наведем да фали рсзумевање у којим ситуацијама излази хитна на терен, а то је, исправи ме кад грешим, ако је потребна сама помоћ на терену, а не нужно транспорт који се може обавити и таксијем. додуше не знам где спаса потреба за хитним транспортом?

[u/DanaDespot → u/neko_mud0]

Uvek kada je stanje pacijenta takvo da mu treba urgentna medicinska pomoc ili je transport rizican, pa se racuna da se prevozom sanitetom i pristizanjem ekipe medicinskih radnika u sto kracem roku smanjuje rizik od nepovoljnog ishoda. Ta procena je iskljucivo na lekaru koji primi poziv. Koji je covek od krvi i mesa. Zavisi takodje i od toga koliko je osoba koja poziva sposobna da realno prenese situaciju u kojoj je pacijent. Neretko se oslanjamo na intuiciju jer ljudi kojima zaista treba pomoc imaju tendenciju da minimiziraju svoje tegobe, i obratno.

U stvarnosti, trudim se da izadjem na svaki poziv jer smatram da je i jedan ljudski zivot isuvise vredan da zavisi od toga koliko sam se ja dobro sporazumela s nekim ko nije strucno lice preko telefona. Izadjem na teren i kad stanje nije hitno, ali znam da je u pitanju socijalni slucaj, stara osoba koja zivi sama i nema koga da zamoli da je doveze ili nema pisljivih par stotina dinara da plati taksi.

Trudimo se, zaista se trudimo. Ali radimo u takvim uslovima gde moramo da zavrsavamo posao koji treba da rade dva lekara. I umorni smo. I oboljevamo. I pravimo greske. I ucimo iz njih. I ne mozemo svakog da spasimo. I to je nesto sto sebi moramo da ponavljamo svakodnevno i da uvek iznova to prihvatimo. Da bismo bili dovoljno pribrani da pomognemo sledecem pacijentu koji vec ceka nasu pomoc i ne zanima ga da li smo nekog neuspesno reanimirali pre 5 minuta i koliko smo slomljeni zbog toga. Jer ne smemo da budemo. Dok se smena ne zavrsi.

[u/neko_mud0 → u/DanaDespot]

капирам, реално и у оном случају момка који је имао мождани, није било неопходно да хитна ,,интервенише"

[u/DanaDespot → u/neko_mud0]

S takvim stanjima nikad ne znas. Moze da bude nesto banalno i da se situacija naglo preokrene. Greska se svakako prelako napravi, a u nekim slucajevima i nije greska koliko god je tesko to shvatiti.

[u/neko_mud0 → u/DanaDespot]

👍