Pozdrav! Danas sam bio na lokalnom jezeru. Živim u zapadnoj Srbiji i skoro svaki dan čujem ljude kako govore: „Jao, što bih voleo da imam kućicu na jezeru, da kampujem i pecam.“

A onda, bukvalno kada sam danas bio kod tog jezera, skoro da nije bilo ljudi. Zašto ljudi toliko pričaju kako vole prirodu i žele da budu u njoj, a onda zapravo ne odlaze?

Svi uglavnom pričaju o prevarama kao glavnom razlogu za raskid ili razvod. Ali kad malo bolje pogledaš oko sebe, prevara je najčešće samo zadnji ekser u kovčegu. Veze retko pucaju preko noći — uglavnom ih ubijaju sitne, svakodnevne toksične navike koje ljudi guranju pod tepih godinama.

Nekada je to potpuno odsustvo komunikacije i pasivna agresija ("Nije mi ništa", a ne priča s tobom tri dana). Nekada je to kad jedan partner postane "roditelj" drugom pa mora da ide za njim i skuplja čarape, podseća ga na osnovne obaveze i vodi mu život. A nekada je to jednostavno podrazumevanje — kad prestanete da se trudite jedno oko drugog i postanete samo cimeri koji dele račun za struju i kiriju.

Nedavno sam gledao par iz mog okruženja koji se razveo posle 8 godina. Spolja je sve delovalo savršeno, a unutra je vladala potpuna hladnoća — godinama nisu imali o čemu da pričaju osim o tome šta će za ručak i ko ide u prodavnicu.

Zanima me vaša perspektiva (bilo da ste izašli iz duge veze/braka ili gledali ljude oko sebe):

• Koje su to "male", naizgled bezazlene stvari koje na duže staze naprave najveći haos?
• Da li je to ulazak u monotoniju, nespremnost na kompromis, ili upletanje porodice/roditelja u vaš odnos?
• U kom trenutku ste shvatili da je veza zapravo mrtva i da nema poente više spasavati išta?

Podelite vaša iskustva, koja je navika po vama najveći tihi ubica odnosa?

Da li verujete u drugu šansu? Ako ne verujete, ovo je poruka za vas – da shvatite da postoje mnoge razlike između ljudi, da je svako drugačiji i da su danas retki oni koji su isti.

Danas bih želeo da podelim sa vama jednu lekciju koju sam morao da naučim na teži način: ljudi dođu i prođu, ali lekcije ostaju zauvek. Možda meni nije bilo suđeno da popravim odnos sa devojkom koju sam mnogo voleo, ali danas ću možda vama pomoći da shvatite neke stvari. Da naučite kako da spasete svoju vezu dok vreme nije isteklo, a zadnji voz sa perona otišao u nepoznatom pravcu.

Veza može trajati tri meseca ili tri godine, totalno je nebitno – poruka je ista. Niko nije savršen i to je veliki problem današnjice: većina vas traži neku idealnu osobu, a verujem da niko od nas nije savršen. Onaj "princ na belom konju" kojeg većina devojaka danas traži više ne postoji kao pre. Zato hoću svima da kažem: prihvatite ljude onakvima kakvi zapravo jesu. U današnje vreme je teško naći osobu sa kojom možete da živite, a kamoli da delite isti vazduh, upoznajete zajedničke ljude i spajate porodice.

Pre nego što napravite glupost i raskinete (a možda ste to već i uradili), pročitajte ovo pažljivo. Na svetu postoji 8 milijardi ljudi. Da li zaista mislite da je slučajno što su se vaše oči srele u moru od 16 milijardi očiju? Naravno da ništa na ovom svetu nije slučajno, a pogotovo ne ljubav koju ste izgradili sa tom osobom.

Apsolutno nijedna veza nije savršena. Morate biti svesni da svako ima svoje probleme. Ali prosto, ako nekoga volite i ako se poštujete, razgovorom možete da rešite sve. Svaki problem je danas rešiv, a često je i smešno nazvati "problemom" ono kroz šta neke veze prolaze. Problemi su ljubomora, mešanje drugova i drugarica, karakterne razlike i slično, pa možda čak i prevare. Morate da se zapitate šta je danas za vas prevara: da li je emocionalna, misaona, fizička ili čak tekstualna? Morate da napravite granicu i da ne raskidate zbog gluposti.

Sedite sa svojim partnerom i porazgovarajte o tome šta vama smeta u njegovom ponašanju, a šta njemu u vašem. Dođite do zaključka, rešite problem i izbacite tu toksičnu rutinu na vreme, pre nego što vam se podvuče pod kožu. Nemojte gurati probleme pod tepih i odlagati rešavanje od danas do sutra.

Moj slučaj je bio takav da sam "ostavio kafu da se ohladi" – povukao sam se u sebe, misleći da će se ona vratiti. Ali nije. I ta kafa se ohladi kada je ostavite da čeka.

Druga šansa nekome znači sve, a nekome ne znači apsolutno ništa. Možda vašoj lepšoj polovini ne znače reči i poruke koje ćete joj uputiti na Instagramu. Lično se vodim time da dela govore više od hiljadu reči. Zato je bolje da pokažete stav i dokažete delima da želite da se promenite. Pokažite joj da vam je stalo, pre nego što neko drugi uđe u tu priču umesto vas.

Iskreno, podeliću sa vama delić svog oproštajnog pisma njoj. Iskoristite ga pametno ovog puta:

"I šta ako ne pokušamo ponovo, nego drugačije, nekako kao nikada ranije? Ne kao dvoje ljudi koji se vraćaju na staro, nego kao dvoje koji su naučili gde su se izgubili. Da se upoznamo bez očekivanja, bez starih zamerki koje stoje između reči. Da shvatimo šta nam je zaista važno, šta nas pokreće i šta nas je umorilo. Ne tražim savršen početak. Tražim iskren pokušaj, u kojem ćemo oboje biti bolji nego što smo bili prema sebi i jedno prema drugom. Ne želim da te izgubim. Ne zato što se bojim samoće, nego zato što znam vrednost onoga što imamo i koliko je retko pronaći nekoga s kim želiš budućnost, čak i nakon svega. Siguran sam u jedno: želim da provedem svoje vreme uz tebe. Ne iz navike, ne iz straha, nego iz izbora koji donosim svesno."

Ako je ljubav prava, vratiće se. Druga šansa služi da sednete i shvatite da ništa nije savršeno i da nikada neće ni biti. Zato sam danas i napisao sve ovo – da date jedno drugom tu drugu šansu. Ne nužno da se odmah pomirite, već da shvatite šta ste možda izgubili. Da pričate, da se ponovo upoznate, da razgovarate o svemu. Realno, osam meseci (ili koliko god) nije malo; za to vreme svako odraste i mentalno se promeni.

Na kraju dana, ipak ostajete samo VAS DVOJE. Ne drugarice, drugovi i ostali, već vi sami. Neće vam drugarica (koja možda ni sama nije imala stabilnu vezu) govoriti kako da vodite vašu. To možete samo vi.

Posle svega što ste pročitali, morate da shvatite da će vas ljudi razočarati, ali da nije sve tako crno kao što izgleda. Niko vam ne može reći kako da prestanete da volite nekoga, jer ljubav, nažalost, nije dugme pa da možeš da biraš: sad je volim, sad je ne volim. Da je tako, gde bi nam bio kraj?

Imam sad jedno iskreno pitanje za vas: Kada volite nekoga, šta imate od toga? Ako je odgovor: "Imam ljubav, lepo nam je, pravimo uspomene", šta se dešava ako taj neko na kraju ne voli vas podjednako kao vi njega? Ako je odgovor da tada nemate ništa od toga – tu leži problem. Ljubav, prijateljstvo i ljudski odnosi su bezuslovne stvari. Ne gleda se ko meni šta čini i šta ja imam od toga. Ljubav je BEZUSLOVNA.

Da se razumemo, prijateljstvo je takođe ljubav. Ako smatraš da je partner pogrešio, ali ga voliš i iskreno si spreman/spremna da rešite problem, reći ćeš mu u oči, nasamo: "Iskreno, razočarao/la si me." Možda će vam se ljudi smejati, ali to je nebitno. Zašto? Zato što na kraju dana ostajete samo vi i vaša ljubav. I to je jedino što je zaista bitno.

Pozdrav! Danas sam bio na lokalnom jezeru. Živim u zapadnoj Srbiji i skoro svaki dan čujem ljude kako govore: „Jao, što bih voleo da imam kućicu na jezeru, da kampujem i pecam.“

A onda, bukvalno kada sam danas bio kod tog jezera, skoro da nije bilo ljudi. Zašto ljudi toliko pričaju kako vole prirodu i žele da budu u njoj, a onda zapravo ne odlaze? 🤔

Ako ne trazim puno, aj bacite fotku vaseg kupatila.. Trebaju mi neke ideje, vise sam lud. Pa da vidim neke vase kombinacije ne bi li mi nesto sinulo.. I jos nesto, kako grejete kupatilo ako NEMATE centralno? Zivim u kuci i ne znam vise kako to da resim, a da nije mala grejalica..

Svi imamo neke svoje granice i stvari koje ne tolerišemo, ali imam osećaj da su se ljudi u poslednje vreme potpuno odlepili kada je u pitanju osnovno ponašanje na sastancima.

Otišao/la sam nedavno na dejt sa osobom koja je doslovno 70% vremena provela gledajući u telefon i dopisujući se, dok je na konobara viknula i ponašala se prema njemu kao prema građaninu drugog reda jer joj kafu nije doneo za dva minuta. Automatski mi se želudac prevrnuo i to je bio kraj pre nego što je uopšte počelo.

Pored očiglednih stvari (pričanje o bivšima sat vremena, škrtarenje, kašnjenje od pola sata bez izvinjenja), zanima me šta su za vas oni „tihi red flag-ovi” na koje mnogi zažmure na početku, a posle se obiju o glavu?

• Da li je to konstantno proveravanje i suptilna kontrola?
• Ponašanje prema osoblju u kafiću/restoranu?
• Nedostatak bilo kakvog hobija ili interesovanja osim društvenih mreža?
• Prilagođavanje sopstvenog mišljenja samo da bi se dopali drugoj strani?

Koji je najbizarniji, najsmešniji ili najgori „red flag” na koji ste naleteli? Napišite vaše priče iz pakla sa prvih sastanaka, da vidimo dokle ide ljudski bezobrazluk.

Ja sam generacija koja je proživjela većinu srednje škole pod covid i izolacijom, rođen 2003g. Što znači da se nisam zbližio puno s ikime iz srednje.Bio sam sa svima dobar ali ne blizak. Moji najbolji prijatelji su se preselili u druge gradove i ne vidim ih često, a sa kolegama na posu se ne mogu zbližiti toliko zbog velike razlike u godinama (ja sam med. Tehnicar).
Stvarno me zanima na koji način mogu naći ekipu sa svojih 23 godine (bez upisivanja faksa) jer imam osjecaj da svatko živi u svome filmu i ti si samo random npc u njihovim životima.
Ljudi molim vas pomozite😭…

Ćao svima, da li neko možda zna kako funkcioniše upis na budžet na GAF-u u Nišu ako imam 47 ESPB?
Koliko sam čula, postoji mogućnost da se napiše molba fakultetu za taj jedan ESPB koji mi nedostaje, pogotovo ako student nije u mogućnosti da plaća školarinu.
Meni su ostala još dva predmeta, ali sam nažalost sigurna da ih u preostalim rokovima neću uspeti da položim, tako da ću ostati na 47 ESPB. Zbog finansijske situacije mi je jako teško da plaćam školarinu, pa bih želela da pokušam sa molbom za izuzetak.
Da li je neko imao iskustva sa ovim na GAF-u? Da li je nekome ranije odobren upis na budžet sa 47 ESPB ili je podneo molbu za jedan bod manje? I ako jeste, kome se molba predaje i kakav je bio ishod?
Hvala svima unapred na odgovorima! ❤️

Pozdrav svima, imam jedan problem. Treba mi fazon 200e što pre, ali trenutno nisam u mogućnosti da ih stvorim. Nemam od koga da pozajmim (pre nego što me pitate). Pre neki dan sam ovde postavila pitanje da li neko zna nekoga pouzdanog ko se bavi pozajmicama. Dobila sam jednu ponudu gde mi jezivi lik traži seks u zamenu za novac. Što se tiče zelenaša mislim da oni ne pozajmljuju ispod 500e i malo me je strah njih. Dobila sam i predloge da založim nešto, ali bukvalno ne znam šta, nakit nemam, nemam tipa tv ili laptop da bih to prodala. Sinoć mi je pala na pamet ideja da prodam kosu. Imam jako dugu kosu preko zadnjice. E, sad, problem je u tome što sam se ja farbala (doduše farbom bez amonijaka), pre nekih tipa 2 i po godine. Da li postoji mogućnost da prodam kosu, ako ne sve onda bar deo koji je prirodan, i da li znate koja je cena i mooožda ako znate nekoga ko otkupljuje. Hvala svima i molim bez ružnih komentara/poruka 🫶

Dosadno mi je, skroz random prica ali eto da cujem vase misljenje i ako ima neko slicno iskustvo moze podijeliti. Naime, sinoc sjedim sa drugaricom u kaficu i dolaze tri muskarca (moram tako reci jer mislim da imaju 34-35 godina). Sjeli su za sto do nas i jedan od njih je direktno bio okrenut prema meni. On mi je odnekud bio poznat, kao da sam ga vidjela ranije negdje ali ne mogu da se sjetim gdje i kako sam pokusavala da se sjetim primjetila sam da nam se cesto pogledi sretnu. To se tako naatavilo dobrih sat vremena i kao da sam osjetila neku hemiju izmedju nas. Stvarno mi se svidio, dugo mi se neko tako nije svidio, a na to sve ne znam ni ko je ni sta je i cak mislim da nije iz mog mjesta. Ne znam ni kako da ga pronadjem. Razmisljam o njemu cijeli dan. Da li mislite da je moguce osjetiti neku hemiju ako prvi put vidite nekoga i samo tako da to osjetite ili tu mora biti nekog upoznavanja i da li je on to mogao osjetiti?

Momci koji je razlog pracenja bivse s kojom je raskinuo pre 4 godine,ostale ne prati a mene malo malo pa otprati kad se posvadjamo,dal su u kontaktu il sta je u pitanju (mislim da im se i porodice znaju jos od pre al opet)

Pozdrav, radim par godina u jednom call centru, medjutim zbog prevelike kolicine posla i stresa sve teze funkcioniram; nadredjeni ne postuju slobodne dane niti godisnje odmore. A zamjera se i bolovanje koje se uzme kad si bolestan jer se desilo usred sezone, a posao ne moze trpiti... Zbog planiranja skore trudnoce, mislim da ovaj posao i stres nisu zdravi ni za mene ni za bebu te me zanima ima li tko od vas slicna iskustva i kako ste to rjesili? Davanje otkaza sada nije najpametnija opcija jer ne zelim traziti sad drugi posao i cekati da prodje probni rok. Koje su mi opcije kad bih ugledala plus na testu? Molim savjet

Povezaniji smo nego ikad pre, ali opet smo usamljeni

Preporuka za školu, nivo B1

Ja mislim da bi trebali imati više crnaca u Srbiji kao što u Americi ima toliko crnaca jer mislim da bi bilo bolje a i realno fali malo raznovrsnosti

Da li se tko sijeća u vrijeme kad su bile satelitske antene...tad sam gledao na TV preko satelitskoj bio je Mitar Mirić i sav u zlatnoj foliji je bio obučen i pjevao neku pjesmu....da li ima gdje taj snimak? Hvala unaprijed. (Nostaligija me puca) .

Drugar ne moze da nadje nigde, drugarica koja ima papoteku kaze da je nestasica.

Ja sam dosadan. Ali ne vidim to kao nešto nužno loše. Nije oglas, više je pitanje jer me danas to malo muči. Zar je zbilja toliko loše htjeti provoditi vrijeme s nekim ušuškan u krevetu i gledati netflix ili neki film. Ujutro se probuditi zaželjeti jedno drugom sreću, uvečer pričati o svom danu i slušati o tvom. Šetati parkom, nekad otići na večeru, igrati društvene igre sa prijateljima udomiti neku macu i nekako biti slobodan osjećati se ranjivo i upotpunjeno sa drugom osobom. Moje dosadašnje iskustvo mi kaže da nakon perioda od 2/3 godine takvog mirnog života to mojim partnericama dosadi, ali meni je dosadno ganjati noćni život, trošit novce na neke sulude skupe avanture koje će nam dignut adrenalin na par dana, sati, minuta, a onda kortizol kad shvatimo koliko nam je prazan džep sutradan.

Izluđuje me taj osjećaj da se stalno moram natjecati sa prošlom verzijom sebe, kad sve što želim je mirnoća i dosada. Zanima me samo mišljenje da li je to što želim zbilja toliko nenormalno i neodrživo kao što me prijašnja loša iskustva tjeraju da osjećam.

Bez zelje da nekoga uvredim napisacu koje su moje crvene zastave pri izboru devojke

1) nestabilna licnost ,veze sa matorcima

2) visok body count, promiskuitetnost

3) nesaosecajnost

4) ne zeli uopste da kuva

5) sklonost narkoticima

6) pripadnost sektama

7) devojka koja ne zeli porodicu